EN
Brzi linkovi
Један од највећих проблема са литијум-јонским батеријама је нешто што се назива термички негативни процес (thermal runaway). Најосновније, оно што се дешава је да батерија започне неконтролисано загревање, чим се температура подигне изнад око 175 степени по Фаренхајту (око 79 степени по Целзијусу). Ово се обично дешава услед физичких оштећења, претераног пуњења или чувања у веома високим температурама. Када се овај процес започне, температура унутар батерије може скочити и до преко 900 степени по Фаренхајту (то је 482 степени по Целзијусу или више), што ослобађа опасне гасове и узрокује да суседне ћелије такође запламене. Ситуација се још више погоршава у 48-волтним системима, јер они чувају толико много енергије у толико мали простор. Замислите само да имате 16 ћелија спакованих заједно – ако чак и једна ћелија у овом систему престане да функционише, то може довести до тога да цела батерија престане да ради и створи озбиљне безбедносне проблеме.
Три примарна фактора убрзавају деградацију складиштених 48V литијум-јонских батерија:
Industrijski standardi poput UL 9540A pokrivaju komercijalne sisteme za skladištenje energije, ali kada je reč o kućnim sistemima za skladištenje baterija od 48V, i dalje postoji mnogo zabune oko toga koji pravila zapravo važe. Većina ovih protokola fokusirana je na proizvodne procese, umesto na ono što se dešava na nivou potrošača, što izlaže obične vlasnike kuća opasnostima koje se mogu izbeći. Mnoge kuće nemaju odgovarajuću ventilaciju oko baterija, ponekad s manje od tri stope prostora između uređaja. Metode gašenja požara takođe su problematične, jer voda u stvari može pogoršati požare litijuma. Takođe, ne treba zaboraviti na praćenje temperature dok baterije dugo stoje nekorišćene. Prema istraživanju objavljenom prošle godine, skoro sedam od deset problema sa baterijama u kućanstvima događa se upravo u trenutku kada sistem praktično ne radi ništa, već beskorisno stoji u nekom uglu kuće. Ovo jasno pokazuje zašto hitno trebaju bolje regulative koje su specifične za kućne sisteme skladištenja.
Da bi 48-voltna litijum-jonska baterija duže trajala, treba je čuvati na temperaturi između 35 i 90 Farenhajtovih stepena, što je otprilike 1 do 32 Celzijusova stepena. Kada temperatura padne ispod 20 stepeni F, unutar baterija dolazi do povećanja električnog otpora jer se tečna komponenta unutar njih smrzne. To može učiniti da baterije rade otprilike 40% lošije nego normalno. S druge strane, ako se dugo zadrže na temperaturama iznad 100 stepeni, komponente unutar njih brže se troše. Takođe, vodite računa o temperaturama koje dostižu 120 stepeni F. U tom trenutku postoji ozbiljna opasnost od termalnog kašenja. Neki tipovi hemije baterija jednostavno ne mogu podneti takvu ekstremnu toplotu duže od otprilike 12 sati pre nego što unutrašnje komponente počnu da se kvare.
Одржавајте релативну влажност испод 50% како бисте смањили корозију на осетљивим компонентама. Управо сунчева светлост може да повећа температуру површине за 15–25°F у односу на амбијентну температуру, стварајући неједнак термички напон кроз ћелије. Користите непровидне контејнере и избегавајте постављање у близини прозора или таванских светларника; чак и делимично сенчење смањује температурне флуктуације за 60% у поређењу са директном УВ експозицијом.
Побрините се да постоји најмање шест до дванаест инча простора око опреме са свих страна како би се топлина могла природно распршити. Када се блокира проток ваздуха, унутрашња температура може скочити чак за осамнаест степени по Фаренхајту. Прозрачне полице боље функционишу у односу на затворене ормаре које све чешће видимо данас. Нека стварна теренска тестирања су показала да отворене раме полице могу задржати компоненте између осам и четрнаест степени хладније у односу на оне затворене. Такође, не стављајте ништа близу оних великих отвора за ваздух. Принудни ваздух који се креће брже од четири метра у секунди ће изазвати проблеме током времена, јер ствара кондензацију када се ствари превише брзо охладе након што су биле загрејане.
Када одлагате литијум-јонску батерију од 48 волти на чување, најбоља пракса је да је прво напуните између 60 и 80 процената капацитета. Ако оставите ове батерије потпуно напуне, у њима ће доћи до градње притиска и бржег хемијског распадања. Са друге стране, ако их оставите да се потпуно испразне, то може трајно оштетити батерију и смањити њен укупни век трајања. Према недавним истраживањима објављеним прошле године, батерије које се чувају потпуно напуне губе око 20% више капацитета након само шест месеци у поређењу са онима које се чувају у оптималном опсегу од 60–80%. То чини велику разлику у погледу дугорочних перформанси и односа цена-касвитет.
Čak i kada su isključene, litijum-jonske baterije se tokom vremena samopražnje. Punite ih ponovo svakih 90–120 dana kako biste održali nivo punjenja od 60–80% i sprečili duboko pražnjenje, koje može izazvati zaključavanje BMS-a ili disbalans ćelija. Baterije koje su konstantno na nivou od oko 70% SOC zadržavaju i do 98% svoje originalne kapaciteta nakon 18 meseci skladištenja.
Izolujte bateriju od povezanih uređaja kako biste uklonili parazitske potrošače – čak i mali potrošači u pozadini (2–5 vati) mogu isprazniti bateriju tokom nedelja. Ovo sprečava neplanirano gašenje i olakšava ponovno pokretanje. Prekrivajte priključke izolovanim čepovima kako biste se zaštitili od slučajnog dodira, kratkih spojeva i korozije usled spoljašnih vremenskih uticaja tokom dugotrajnog odspajanja.
Пре него што нешто ставите на складиштење, добро проверите кућиште, терминале и све тачке везе. Потражите пукотине, избочине или маховину – то су сигнали да постоји неки структурни проблем. Подаци из индустрије из прошле године показују да скоро 4 од 10 проблема са складиштењем започињу неким физичким оштећењем које нико раније није приметио. Такође, уверите се да батерија ради на око 48 волти, плус минус 2 волта, и двапут проверите да нигде нема цурења пре него што је склоните.
Избегавајте стављање батерија директно на бетонске или металне површине, јер то повећава ризик од галванске корозије за 57%. Користите полица од полиетилена са жлебовима да бисте подигли јединице, омогућили циркулацију ваздуха, смањили апсорпцију влаге и спречили топлотни мост. Ограничете вертикално слагање на две јединице како бисте смањили механички притисак на доње пакете.
Održavajte bezbedno rastojanje od oko 3 metra između baterija od 48 volti i litijum-jonskih ćelija i bilo čega zapaljivog poput papirnih proizvoda, drvene nameštaja ili hemikalija na bazi rastvarača. U kućama gde su ove baterije ugrađene, preporučuje se korišćenje kućišta koja su prošla UL 9540A test. Ovim sertifikovanim jedinicama je znatno bolja bezbednost jer efikasnije kontrolišu nagomilavanje toplote i ograničavaju dotok kiseonika kada unutrašnja temperatura počne da raste. Još jedna važna stvar je da ih držite podalje od grejnih kanala i ventilacionih otvora klima-uređaja. Konstantno kretanje vazduha kroz ove sisteme može ponekad zadržavati i koncentrisati štetne gasove ako dođe do oštećenja baterijskih ćelija. Malo dodatnog prostora u ovom slučaju može dosta doprineti sprečavanju potencijalnih opasnosti u budućnosti.
Bilježite ključne podatke kako biste osigurali dugoročnu pouzdanost:
Automatski sistemi za nadzor smanjuju ljudske greške za 74% (Izveštaj industrije 2023), omogućavajući upozorenja u realnom vremenu za skokove temperature iznad 100°F ili abnormalne promene napona.
Izvodite mesečne provere prema sledećem protokolu:
Сваких шест месеци вршите тестове капацитета и замени било коју батерију чије опадање капацитета прелази 20%. Обучите особље да изолује неисправне јединице у року од 60 секунди коришћењем прекидача за хитно искључење, чиме се смањује ризик од погоршања током кварова.