EN
Quick Links
Погледајући уназад колико су се цене кобалта и литијума кретале током времена, стварно се види колико непредвидив може бити тржиште батерија од литијум-јона. Ови метали су у основи градивни елементи батерија, па када се цене крећу, то изазива таласе кроз целу индустрију производње батерија. Цене кобалта историјски су биле веома нестабилне због великог броја фактора који утичу, почевши од рударских операција у одређеним регионима па све до растућих трошкова производње. Прича о литијуму није много боља. Сетите се оног масовног пада? Цене литијума су пале за скоро 86 посто од почетка 2023. године све до средине 2024. године, што је наравно учинило да ћелије на литијум-јон постану много јефтиније за производњу. Али иако ниже цене делују добре на папиру, често изазивају проблеме у низводном смеру за произвођаче који покушавају да праве планове унапред.
Политика у свету има велику улогу у стварању нестабилних тржишта. Правила о рударству и трговински ратови између земаља често доводе до изненадних промена у количини доступних ресурса и њиховим ценама. Ово се стално дешава у местима као што је Аустралија, која има велике резерве литијума, и Демократска Република Конго, где се налази кобалт. Политички проблеми тамо, као и промене у владиним политикама, могу узроковати таласе који тресу глобална тржишта у року од ноћи. Стручњаци у индустрији мисле да ће се ствари с временом можда мало умирити, ипак упозоравају да се нико не треба превише опустити. С обзиром на трајне сукобе широм света и растућу потражњу за технологијама чисте енергије, цени ће вероватно наставити да се мењају.
Analiza toka nikelа kroz lanac snabdevanja pokazuje da postoje stvarni problemi u vezi sa okolinskim propisima i eksploatacijom ovog metala iz zemlje. Nikl igra značajnu ulogu u proizvodnji visokokapacitivnih litijum-jonskih baterija koje se koriste u električnim automobilima. Kada proizvođači ugrade više nikelа u dizajn baterija, mogu postići veću gustinu energije u manjem prostoru. Međutim, ovde dolazi do problema: rudarske operacije suočavaju se sa rastućim pritiskom regulatornih tela zabrinutih za zagadjenje i uništenje staništa. Osim toga, ekstrakcija nikelа nije jednostavna. Svi ovi faktori stvaraju gužve koje utiču na proizvodne programe i cenovnik kroz ceo tržišni spektar ključnih sirovina.
Иако постоји доста препрека на путу, индустрија се креће ка батеријама са високим садржајем никла зато што нуде стварне техничке предности. Ове батерије обезбеђују електромоторима већи дomet и боље укупно performanse. Поглед у бројке такође показује нешто занимљиво. Изгледа да је потражња за никлом уско повезана са брзином раста тржишта електромотора. Неке процене указују да бисмо до 2025. године, према извештајима из часописа као што је EV Magazine, могли имати скок у потражњи за никломом за батерије чак за око 27 посто. То што ово значи је прилично јасно. Никл више није важан само за производњу добрих батерија, већ почиње да утиче на тржишта и цене свега.
Grafit je izuzetno važan za litijum-jonske baterije jer se koristi kao glavni anodni materijal, što utiče na troškove proizvodnje ovih baterija i njihovu prodajnu cenu. Analiza brojki vezanih za proizvodnju grafita pokazuje dosta kompleksnu situaciju u vezi sa isporukama prirodnog i sintetskog grafita, pri čemu svaki od njih nosi sopstvene probleme u vezi sa troškovima. Prirodni grafit je prilično rasprostranjen, ali cene variraju u zavisnosti od lokaliteta rudarenja i političkih okolnosti u tim oblastima. Sintetski grafit nudi proizvođačima stabilniju kvalitetnu alternativu jer je čistiji, ali njegova proizvodnja košta znatno više u poređenju sa prirodnim grafitom.
Према недавним извештајима са тржишта, цене графита изгледа остају стабилне, мада су и даље уско повезане са стањем светских ланачних снабдевања и растућим захтевима произвођача батерија. Када фабрике почну да фаворизују друге материјале или када се појави нова технологија, ти се трендови често одражавају на тржишту и утичу на цену графита, што затим има утицаја на коштање литијум-јонских батерија. Разумевање свих ових фактора помаже компанијама да боље плански припреме своје потребе за производњом батерија, да уштеде трошкове и да остану конкурентни на тржишту обновљиве енергије где марже често могу бити прилично уске.
Najnoviji proboji zaista su povećali količinu energije koju litijum-jonske baterije mogu da smešte u svaku jedinicu, što znači bolje performanse u celini i sigurno je uticalo na cene koje ljudi plaćaju za njih. Većina ovih poboljšanja se svodi na korišćenje boljih materijala, posebno visokonikelnih smeša o kojima se poslednjih godina često priča, poput nikl-kobalt-mangana i nikl-kobalt-aluminijuma. Ovi materijali jednostavno baterijama daju veću snagu i istovremeno traju duže. Kada baterije postanu gušće po pitanju energije, one efektivno zgušnjavaju više energije u istom prostoru bez zauzimanja dodatnog prostora, pa sve funkcioniše bolje. A pogodajte šta? Bolje performanse obično znače i niže troškove, jer proizvođači dobijaju više efekta po istoj ceni pri proizvodnji svake ćelije baterije. Prema nedavnom članku u EV časopisu, stvari će se tokom narednih godina nastaviti da poboljšavaju kako bi nova tehnologija mogla potpuno da promeni koliko su baterije efikasne i koliko koštaju potrošače.
Razmatranje načina na koji se tehnologija čvrstog elektrolita u baterijama razvila pokazuje zašto bi ona mogla nadmašiti uobičajene litijum-jonske baterije na više načina, uglavnom jer mogu da skladište više energije na manjoj površini i manje su skloni zapaljenju. Međutim, spremnost za masovnu proizvodnju ovih baterija nailazi na ozbiljne finansijske prepreke. Njihova proizvodnja zahteva skup materijal i kompleksne proizvodne procese koji znatno povećavaju ukupne troškove. Većina stručnjaka se slaže s ovom preprekom u pogledu troškova, iako mnogi ukazuju na tokuća istraživanja i razvoja čiji cilj je smanjenje cena u narednom periodu. Neka nedavna istraživanja pominju konkretne proboje u nauci o materijalima koji mogu smanjiti proizvodne troškove, što bi čvrsto-fazne baterije ponovo učinilo konkurentnim u odnosu na druge opcije koje trenutno dominiraju tržištem.
Način na koji recikliramo litijum-jonske baterije u poslednje vreme se znatno poboljšao, i to je dovelo do dve glavne stvari: omogućilo nam je da povratimo više materijala i znatno smanjimo troškove. Savremene tehnike recikliranja omogućavaju kompanijama da izvuku važne materijale poput litijuma, kobalta i nikel koji se koriste za proizvodnju novih baterija. Povraćaj ovih materijala znači da proizvođači manje troše na nove sirovine, što je dobra vijest za njihove finansije. Osim toga, postoji očigledna ekološka korist jer više ne moramo toliko da rudarimo kao ranije. Ako pogledamo brojne studije iz ove oblasti, većina pokazuje da su poboljšanja u tehnologiji recikliranja povećala našu sposobnost povraćaja materijala iz starih baterija za oko 30% već u proteku devedeset godina. Sve ovo pomaže u održavanju stabilnih cena sirovina, tako da same baterije ostaju konkurentne na tržištu.
Električna vozila u poslednje vreme stižu velikim koracima, što znači da uočavamo znatno veću potražnju za litijum-jonskim baterijama u svim oblastima. Imeđu ostalog, i Međunarodna agencija za energiju ima podatke u vezi s tim - smatraju da će oko 25% svih automobila koji se prodaju širom sveta biti električni do 2025. godine, u poređenju sa samo 18% prošle godine. Ovaj rastući interesovanje za električnim automobilima zaista ima značaja za kompanije koje proizvode litijum-baterije, jer utiče na sve aspekte, od porekla materijala do cene koju ljudi plaćaju za njih. Kako sve više ljudi prelazi na električne automobile, proizvođači se nadaju da će troškovi proizvodnje na kraju izravnati tako da cene mogu postati konkurentnije. Gledajući konkretne brojke, potražnja za niklom u baterijama električnih automobila može već sledeće godine skočiti za oko 27%. Taj nivo rasta pokazuje koliku važnost će ovaj sektor imati u razvoju boljih baterija bez prevelikog opterećenja za novčanik.
Porast korišćenja kućnih sistema za skladištenje energije uz solarne panele stvarno menja način na koji tržište funkcioniše. Sve više ljudi koji su svesni svojih troškova energije postavlja ove sisteme kako bi maksimalno iskoristili energiju iz solarne energije, što je dovelo do većih prodaja litijum-baterija i drugih rešenja za kućno skladištenje. Pravilan dizajn ovih sistema zahteva prilično sofisticiranu integraciju između solarnih panela i samih baterija. Cena instalacije i dalje ostaje prepreka za mnoge domaćinstva, a ovaj faktor cene sigurno utiče na širu tržišnu dinamiku. Energetske studije pokazuju da stopa prihvatanja raste stabilno tokom poslednjih godina, a stručnjaci predviđaju još brži rast u budućnosti. Ono što sada vidimo ukazuje na industriju u kojoj je integracija obnovljivih izvora energije važnija nego ikada ranije, a kako proizvođači povećavaju proizvodnju i tehnologija se nastavlja da unapređuje, cene bi trebalo da se znatno smanje tokom vremena.
Rast skladišnih baterijskih kapaciteta na nivou mreže u poslednje vreme se ubrzano dešava, što pomaže u održavanju ravnoteže između trenutka kada obnovljiva energija uđe u mrežu i trenutka kada ljudi zaista imaju potrebu za njom. Sve više kompanija ulaže značajno u velike instalacije litijum-jonskih baterija, što bi moglo smanjiti cene kako se proizvodnja povećava. Primećujemo da se solarna i vetrovna energija sve više utvrđuju kao važni delovi naše električne mreže, pa je prirodno došlo do skoka u finansiranju ovih masivnih baterijskih sistema širom zemlje. Stručnjaci iz industrije su u pravilu saglasni da je logično imati dovoljno skladišnih kapaciteta kako bi se osiguralo da struja ostane uključena u vreme kada sunce ne sija ili kada nema dovoljno vetra. Ovi veliki projekti ne smanjuju samo troškove na duži rok, već takođe pomažu proizvođačima da poboljšaju svoje procese i osiguraju da se čista energija može pravilno skladištiti i dostaviti tamo gde je najpotrebnija, na najefikasniji način.
Novčana strana usklađenosti sa zaštitom životne sredine kod rudarenja litijuma zaista utiče na troškove proizvodnje litijum-jonskih baterija. Kada vlasti pojačaju pravila za rad rudnika, kompanije moraju da ulože velike svote novca u ekološkije metode ekstrakcije litijuma, bolja rešenja za tretman vode i obnovu područja nakon završetka rudarskih radova. Iako ove ekološke inicijative smanjuju štetu po životnu sredinu, one značajno utiču na dobitak. Ekološke organizacije navode da ispunjavanje svih ovih zahteva povećava cene baterija u celokupnoj industriji. Uzmimo recimo sisteme za reciklažu vode – njihova instalacija košta milione, a ipak većini rudnika takvi sistemi trebaju jedino da bi ostali u okviru zakonskih granica. Na kraju krajeva, ove dodatne troškove usklađenosti snose potrošači kroz više cene baterija. Za proizvođače, ostati u skladu sa propisima više nije opcija; postalo je neizbežnim troškom koji direktno utiče na njihovu cenu proizvoda.
Zakonske promene u Evropi u vezi sa zahtevima za reciklažu baterija menjaju stvari za kompanije koje proizvode baterije. Osnovna ideja iza ovih pravila je prilično jednostavna – vratiti što više komponenti baterija u kružni tok umesto da se jednostavno bacaju, što podržava model tzv. cirkularne ekonomije. Gledano sa ekonomske tačke gledišta, postoje nekoliko aspekata koje treba uzeti u obzir. Naravno, uspostavljanje odgovarajućih objekata za reciklažu na početku košta, ali ovaj pritisak je zapravo pokrenuo prilično zanimljive inovacije u tehnologiji reciklaže koje bi mogle smanjiti te troškove tokom vremena. Kako sve više zemalja prihvata slične pristupe, pojavljuju se efekti na cene litijum-baterijskih ćelija, jer proizvođači više nisu toliko zavisni od iskopavanja sirovih materijala. Prema nedavnim studijama EU-a, bolji stepeni povraćaja materijala iz ovih obaveznih programa mogu značajno doprineti smanjenju troškova baterija. Sve ovo znači da su ekološke zabrinutosti postale važan faktor u odlukama koje preduzeća donose o tome kako će organizovati proizvodnju baterija u budućnosti.
Način na koji zemlje upravljaju trgovinom stvarno utiče na troškove proizvodnje litijum-jonskih baterija, naročito kada je u pitanju preuzimanje sirovina preko granica. Ono što se događa sa trgovinskim sporazumima i carinama danas često menja iznos koji kompanije plaćaju za stvari poput litijuma i kobalta. Kada trgovinski odnosi postanu nestabilni, recimo usled naglih povećanja carina ili novih ograničenja za uvoz, to obično povećava troškove baterija jer dobavljači imaju poteškoća da održe stabilne lance snabdevanja. Pregled različitih istraživanja tržišta pokazuje da dobri trgovinski sporazumi generalno pomažu proizvođačima da lakše dođu do potrebnih materijala, što smanjuje troškove i sprečava naglo skokove u cenama. S druge strane, kada postoji napetost između trgovinskih partnera, primećuje se rast cena i pojava problema u lancima snabdevanja, što čini ove baterije težim za nabavku i manje povoljnim po pitanju odnosa cene i kvaliteta.
Цене литијум-јонских батерија имају тенденцију да остану стабилније када применимо системе за оптимизовано опорабљање материјала, јер смањујемо нашу зависност од нових сировина. У основи, ови системи узимају старе батерије, разграђују их да би повратили оне цене делове изнутра, а затим све то поново користе за производњу нових батерија. Шта чини ово толико важним? Па, смањује се зависност од спољашњих извора, штеди се новац и помаже заштити животне средине. Погледајте шта се дешава када компаније опорабљују материјале као што су литијум, кобалт, никл – све оне скупе метала који се користе у батеријама. Када произвођачи могу да употребе те материјале уместо да сваки пут купују потпуно нове, не погађају их толико јако скокови на тржишним ценама. Недавна истраживања из Цирцулар Енерги Стораже Ресеарч су показала прилично добре резултате неколико тестирања. Истраживања показују да би ови методи опорабљивања заиста могли да помогну да се цене батерија задрже стабилним током времена, уместо да се драстично мењају у складу са тржишним кретањима.
Избор између хидрометалуршког и пијрометалуршког процеса чини велику разлику у ценама које подразумевају рециклирање батерија и како то утиче на пословање у целокупној индустрији. Хидрометалургија у основи користи водене хемикалије како би се извукле вредне метали из старијих батерија. Ова метода углавном чува новац у операцијама и омогућава повратак већег броја материјала у поређењу са пијрометалуршким техникама. Алтернативни метод, пијрометалургија, захтева загревање свега на веома високим температурама, што наравно потрошљиво узима више енергије и повећава цене. Према различитим анализама из индустрије, укључујући и радове из Фарадеј институције, ове хидрометалуршке методе постају све ефикасније и приступачније. Како се побољшава повратак материјала без претераног трошења, уочавамо стварна смањења укупних трошкова рециклирања. Ова уштеда на крају утиче и на цене које потрошачи плаћају за нове батерије на тржишту.
Посматрајући опције другог живота за старе литијум-јонске батерије, добијамо паметан начин да их одржимо корисним дуже и истовремено контролишемо трошкове. Након што су обавиле свој први задатак, ове батерије и даље имају доста капацитета за примене које не захтевају толико енергије. Видимо да се оне користе за складиштење електричне енергије у кућанствима и предузећима широм земље. То ствара потпуно нова тржишта и смањује притисак на стално производство нових батерија. Према подацима ИРЕНА и других пратиоца индустрије, ови концепти другог коришћења батерија се стварно развијају, посебно са порастом инсталираних соларних панела и ветрогенератора. Када предузећа поново користе батерије уместо да их одбаце, на крају нуде приступачније алтернативе потрошачима. То помаже у стабилизацији цена и на дужи рок чини целу батеријску индустрију еколошки прихватљивијом. Многи произвођачи су већ започели прилагођавање производних линија како би специјализовано обрађивали процес модификације ових коришћених батерија.